Програмер је основна хемикалија у традиционалној фотографији и неке модерне технике обраде слика. Она трансформише латентну слику на изложеним фотосилативним материјалима (као што су филм или папир) у видљиву слику кроз специфичну хемијску реакцију. Разумевање свог принципа рада захтева разумевање структуре фотосензитивне материјала и хемијски механизам развоја процеса.
Површина фотосензитивне материјале је пресвучена сребрно халогенијским кристалима (као што је сребрни бромид). Када су изложени светлости, ови кристали пролазе фотохемијску реакцију, смањујући неке сребрне јоне (АГ⁺) да уђу количине металних сребрних атома, формирајући "латентну слику" невидљиве на голим оком. Примарна функција програмера је да катализује ову реакцију за смањење, селективно претварање сребрно халогела у изложена подручја у метално сребро, чиме се појачава латентна слика и формирајући видљиву слику.
Девелопер обично садржи следеће активне састојке: програмер (као што је Метол или хидрокинон), конзерванс (као што је натријум сулфит), акцелератор (као што је натријум карбонат) и инхибитор (као што је калијум бромид). Програмер је језгро процеса - редукционог агента који преференцијално реагује са структурно нестабилним сребрним кристалима у сребрном халогениту, смањујући их на метално сребрно, а такође се оксидирају. На пример, хидрокинон смањује сребрне јоне сребрним атомима у алкалном окружењу, генерирајући бензокинон. Заштитна средства (као што је натријум сулфит) штите програмер од оксидације раствореним кисеоником, продужавајући његову активност. Акцелератори убрзавају смањење програмера повећањем пХ решења (стварање алкалног окружења). Инхибитори контролирају брзину развоја како би се спречило ненамјерно смањење и магљене у неискусним областима.
Током развоја процеса, прах за програмере је растворен у води да формира алкално решење (обично пХ 10-12). По контакту са изложеним фотосензивним материјалом, молекули програмера дифузују на површини сребрних халиданих кристала, селективно нападајући дефекту у изложеним подручјима. Ово постепено накупља металне сребрне честице, на крају формирајући слику са густином која одговара нивоу експозиције. Сребрно халогенидно у необјашњивим подручјима, недостају каталитички сајтови, остаје нетакнут и накнадно се растворене и уклања током корака учвршћивања.
Својства праха програмера (као што је брзина развоја, контраст и грануларности) могу се прецизно контролисати подешавањем односа композиције како би се задовољили разнолики фотографских захтева. Иако је дигитална технологија широко коришћена, прах за програмере и даље је неопходан кључни материјал у традиционалном пољу за снимање. Његови хемијски принципи дубоко одражавају деликатну равнотежу интеракције између светлости и материје.
